Katarina Ranković je rođena u Beogradu. Nižu i srednju muzičku školu ‘Mokranjac‘ završila je na odseku klavira, teorije i solo pevanja, dok je master studije klavira zavrsila na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.
Nastupala je kao solista i članica kamernih ansambala u značajnijim salama kao što su Zadužbina Ilije M. Kolarca, galerija ‘‘Progres‘‘, galerija ‘‘Artget‘‘, Etnografski muzej, Studentski kulturni centar Beograd, Studentski kulturni centar Kruševac, UK ‘‘Vuk Karadžić‘‘ u Beogradu.
Dobitnica je mnogih nagrada, a neke od njih su: prve nagrade sa kamernim sastavima na republičkom takmičenju 2006. i 2008. godine, prve nagrade na ‘Prolećnom festivalu‘ 2007. godine u kategoriji solista i kamernih ansambala, prva nagrada na konkursu ‘‘Lisinski‘‘ za kamernu muziku 2008, druga nagrada na međunarodnom takmičenju ‘‘SIMC‘‘ u Bijeljini za kamernu muziku 2009, treće nagrade na takmičenjima u muzičkim školama ‘‘Josip Slavenski‘‘ 1998. i ‘‘Vladimir Đorđević‘‘ 2008. godine.
Pohađala je master klas kod profesora Arba Valdma, a sarađivala je sa profesorom Stankom Šepićem (Srbija) i Sandrom Vučenović-Schnabel (Nemačka). Pored uspešnih studija, ona je i društveno angažovana, pa je dobitnica mnogih nacionalnih i međunarodnih stipendija.
Od 2011. godine nastupa u duu, gde sa Ljubicom Damčević stvara autorske improvizacije. Dosta je angazovana na polju primenjene muzike, dok je neretko mozemo videti i u ulozi performera, gde na jedinstven nacin pravi sintezu audio vizuelne umetnosti.
Unique String Quartet okuplja četvoro mladih i perspektivnih muzičara sa novosadske Akademije umetnosti. Oformljen je iz neiscrpne želje za zajedničkim sviranjem, kreativnošću, ljubavi prema žanrovski sličnoj muzici i idejama kojim nema kraja. Zajednički zvuk koji nas prožima kao i emocije koje gajimo prema kamernoj muzici nadjačavaju sve naše razlike. Naspram istinskih emocija, to što potičemo iz različitih krajeva Srbije je zanemarljivo. Upravo to je ono što našu muziku čini večito mladom i nepresušnom.
Kvaretet u sastavu: Kurunci Norbert - rođen je 1992. godine u Kikindi gde je i započeo svoje muzičko obrazovanje. Srednju školu je završio u Muzičkoj školi "Josif Marinković" u Zrenjaninu u klasi prof. Santine Cvejić.
Diplomirao je u klasi prof. Nenada Vrbaškog na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Trenutno je na master studijama u Novom Sadu, a kao dobitnik stipendindije Erasmus+, studira na Fakultetu muzičke i vizuelne umetnosti u Pečuju (Mađarska) u klasi prof. Bele Banfalvog i prof. Zoltana Banfalvog.
Učesnik je mnogih projekata od kojih se izdvajaju, seminarski program kamerne muzike u Temišvaru (Rumunija) i Omladinski orkestar u Neumarktu (Nemačka).
Takođe je i član renomiranih orkestra u zemlji od kojih se izdvajaju Zrenjaninska Filharmonija, Vojvođanski Simfonijski Orkestar i kamerni orkestar "Orfelin".
Jovana Kražić, rođena u Leskovcu, 2.IV 1995. god, student je druge godine Akademije umetnosti u Novom Sadu, odsek violine, u klasi prof. Florijana Balaža. Niže i srednje obrazovanje violine je završila u muzičkoj školi ,,Stanislav Binički’’ u rodnom gradu, klasa prof. Olivera Pavlović, kao i solo pevanja- prof. Ninoslava Tomić.
Dobitnik je mnogih nagrada sa kamernim sastavima- I nagrada Republičko takmičenje, Beograd, II nagrada ,,String art festival’’, Sremska Mitrovica, III nagrada međunarodno takmičenje ,,Davorin Jenko’’ Beograd , orkestrom srednje škole- I nagrada Republičko takmičenje, itd.
Pohađala je kurseve prof. Dejana Mihailovića, mr. Jovana Bogosavljevića, prof. Marije Rajkovic, prof. Biljane Jakšić-Nikolic. Više puta nastupa kao solista, te i član kamernog orkestra ,,Amoroso’’ iz Leskovca, biva član ,,Naissus omladinske filharmonije’’ iz Niša, a sada kao honorarni član ,,Vojvođanskog simfonijskog orkestra’’.
Bogdan Jovanovic je rođen u Leskovcu, 1995. godine i student je druge godine Akademije Umetnosti u Novom Sadu, klasa violončelo, profesor Imre Kalman. Završio je SMŠ "Stanislav Binički", u klasi profesorke Marijane Prokić.
Sa velikim uspehom učestvovao je na brojnim republičkim i međunarodnim takmičenjima osvojivši veliki broj nagrada. Učestvuje na svim manifestacijama i većim dešavanjima u školi i gradu. Ima ogroman broj kako solističkih, tako i kamernih i orkestarskih nastupa u zemlji i inostranstvu. Stalni je član Omladinske Filharmonije grada Niša - "Naissus" sa kojim je nastupao u Sofiji 2011, Rimu 2012, kao i na međunarodnom takmičenju orkestara u Pragu, 2012. gde je filharmonija osvojila prvo mesto. Godinu dana kasnije, dobija privilegiju da u gorepomenutom sastavu svira u Golden Hall of Musikferein-u u Beču. Godine 2014. sviraju u Bratislavi i takođe dobijaju prvu nagradu. Trenutno zauzima poziciju vodećeg cella navedenog orkestra.
Svirao je kao član i kao solista sa kamernim orkestrom "Amoroso" iz Leskovca. Pohađao je didaktičke časove kao pasivni učesnik prof. Mineo Hajaši i prof. Dejana Mihailovića, a kao aktivni kod prof. Sandre Belić, prof. Biljane Jakšić - Nikolić, prof. Judit Josifoske, prof. Bože Saramandića, prof. Tanje Đorgovske, prof. Dejana Božića, kao i prof. Đorđa Miloševića.
Arpad Čibri rođen 07.07.1989g. u Novom Sadu.Pohađao je osnovnu i srednju muzičku školu Isidor Bajić u Novom Sadu- glavni predmet viola.Nakon završetka srednje škole upisao se na Akademiju Umetnosti u Novom Sadu Univerzitet u Novom Sadu 2008 godine. i završio je 2012 godine u klasi prof. Dušice Polovine . Iste godiine se upisuje master studije u Novom Sadu u klasi prof. Dušice Polovine. Nastupao je kao solista i kao član više orkestara i kamernih ansambla na takmičenjima,festivalima i raznim manifestacijama u zemlji i inostranstvu(1. mesto na takmičenju gudača u Sremskoj Mitrovici u solo kategoriji,2.mesto u kategoriji kamerne muzike Sremska Mitrovica, 2. mesto na Republičkom takmičenju u Beogradu kao solista).Završio je 5.nivo teorije muzike ABRSM (Associated Board of Royal Schools of Music London ).Pohađao je kurseve kod prof.Herberta Kefera(Grac) i kod prof. Dušice Polovine(Novi Sad),Brodski kvartet(Engleska),Menheten string kvartet(Amerika).Član je Vojvođanskog simfonijskog orkestra od 2012 godine.
Ćao Sofija, poznajemo se već prilično dugi niz godina, od kada si
otišla u Sjedninjene Američke Države kopka me jedno pitanje. Da li
živiš Američki san?
Američki san... Da bi to bilo moguće, morala bih zaista da živim ovde,
da osećam ovu zemlju i da se osećam bezbedno da u njoj sanjam. Kod
mene to nije slučaj, ali ne zato što ovde nešto nije u redu ili zato
što je u Srbiji bolje. Moj razlog je prostiji od toga. Ja se ne
vezujem za gradove, zemlje, arhitekturu, ulice, prirodu. Ja se vezujem
za ljude a ljudi su divni a i stoka svuda i svi su dobrodošli u moje
snove. Ja živim ljudski san. A šta to znači? Šta god ljudi žele da to
znači. Ja sam muzičar, ja sam tu da da snovima podarim zvuk, kakvi god
oni bili. Ako to znači živeti Američki san, onda ga ponosno živim!
Sada kada si tamo, da li drugačije osećaš Dvoržakovu simfoniju iz novog sveta?
Ovo pitanje mogu ili da usmerim u pravcu suve analize maestralnog
muzičkog dela ili da pričam sa političkog stanovišta, što mi deluje kao
da bi ti više želeo. Postoji dobar razlog zašto se takva muzika više
ne stvara... a to je Donald Tramp, to je Aleksandar Vučić to je... XXI
vek. Da, znam, užasi su se dešavali i tada i mnogi umetnici su tražili
inspiraciju u nepravdama koje je društvo nametalo, i Amerika je tada
sijala kao spas od Evrope, koja je preterala sa gušenjem i Azije koja
nikada nije bila previše naklonjena ostatku sveta. Na žalost to što je
Dvoržak video u Americi i to što ova simfonija predstavlja, više ne
postoji, Niki Menaž se postarala za to. Kao što danas učimo o padu
Rima tako će tvoji i moji unuci učiti o Donaldovim i Nikinim greškama
koje su uspele da, jednom za svagda, pokopaju Ameriku. Da zaokružim
priču. Da. Drugačije osećam Dvoržakovu simfoniju sada. Puna je suza.
Koliko je Dostojevski uticao na tvoj umetnički jezik? I sam sam dugo
vremena bio opčinjen njegovim delom, pa me kopka da li te je ikada
zaokupirala misao da je lakše izraziti se rečima nego muzikom?
Kao neko ko je proveo više od šest godina analizirajući Dostojevskog
kao pisca, kao psihoanalitičara, kao umetnika, kao grešnika, naravno da
je imao ogroman uticaj na mene. Pogotovo iz razloga što sam ga prerano
pustila u svoj svet. U mnogim stvarima to je bio negativan uticaj. Kao
mlada devojka koja se traži i koja još uvek nema izgrađen stav o
egzistencijalnim pitanjima, poput sunđera upijala sam sve informacije
i prisvajala ih kao da sam kroz životno iskustvo sama do njih došla, što je
bilo daleko od istine.Počela sam da otkrivam svet manipulacije, jer
hteli mi to da priznamo ili ne, Dostojevski jeste bio master iste.
Otkrila sam da aktiviranjem svog mozga mogu da ostvarim bilo šta.
Svaka izrečena reč se ureže u biće osobe kojoj je upućena i nema
nazad. Falš nota može da se zaboravi, ali teška reč ne može da se
povuče nikada i ni jedno ,,izvini'' ne može da je izbriše. samo eventualno
ublaži. Zbog toga je izražavanje muzikom mnogo jednostavnije, jer i
čak u najiskrenijoj formi koliko god ta iskrenost bila negativna,
muzika nikada nije započela rat, nije nikoga ubila, nije razorila
porodicu, nije nikome presudila. Što se tiče uticaja na moj umetnički
jezik samo ću reći ,,Mladić'' - ko razume, shvatiće.
S obzirom na to da poznajem tvoje sestre i znam da ste umetnički nastrojene, da li je to puka slučajnost ili je bilo uticaja porodice? Slučajnost? Da li je ikada išta? Ne dolazim iz muzičke porodice, ali na tome sam zaista veoma zahvalna. Naši roditelji nas nisu nikada gurali u određenom pravcu. Jedino pravilo je uvek bilo - ono što započneš, to moraš i da završiš. Sve tri smo imale slobodu da se izgrađujemo i sazrevamo kao individue na svojstven način. Zbog toga ja danas nemam samo dve sestre, ja imam dva najbolja prijatelja kojima bih ceo svoj život poverila. Iako moja starija sestra nije ostala profesionalno u muzici, način na koji ona čak i diše je umetnost. Dragoslava, Anđela i Sofija Sibinović su trio kakav muzička scena još nije videla, zato što se naša muzika ne izvodi na scenama, ona se oseća kada smo sve tri u istoj prostoriji i poput Mocartove muzike, njena lepota je u jednostavnosti, a šta je jednostavnije od bezuslovne ljubavi?
Kada ćemo imati prilike da se ponovo družimo i da te čujemo u Srbiji? Pa kad hoćeš probu? Pošalji mi samo u napred šta hoćeš da stavimo na program? Šalu na stranu, trudim se da zaista budem što aktivnija kada vreme provodim u Beogradu. U junu mesecu ću održati solistički koncert na Festivalu Harfe u Francuskoj i planiram da ga ponovim i u Beogradu već početkom jula. Planira se i koncert muzike za harfu, flautu i violu krajem jula. A sviram i po kućama ako si zainteresovan. Tada doduše preferiram perkusije. Udaram viljuškom i nožem dok ne izneseš hranu na sto! :) Nedavno mi je gost bio Mocart, u Novom Sadu. Kul je tip pa me zanima kako ide prodaja njegovih slatkiša u SAD? Baha nikako neću uspeti da dovedem u NS, pa me zanima da li viđaš Kejdz-a? Ili još uvek bleji na Karibima . Znam, nisi morao ni da mi kažeš, sumnjala sam i sama da te je Mocart dohvatio šaka čim već danima ne mogu da te uhvatim treznog. Da je sreće da od ovog našeg posla možeš dovoljno da zaradiš da kupiš i ti po koju njegovu čokoladu, čisto trežnjenja radi! Poslaću ti ja Baha, samo on može da ti pročisti dušu posle pijančenja sa Mocartom. Na žalost ovde ljudi još uvek nisu shvatili da je Mocartova čokolada daleko kvalitetnija od Mek Donaldsa. A što se onog majmuna Kejdža tiče, bolje mu je da ne dolazi, da mu ne bih lupila jedan žešći klaster po faci! Slike utiču na kreativnost i znaju često da probude veliku inspiraciju kod nas klasičara pa me zanima koliki je uticaj na tebe imao Modiglijani i da li te priča njegovog života podseća na život današnjih umetnika? Da li se možda, pronalaziš, slično njemu kao jedinka koja se u opštem svetu bori za svoj opstanak i opstanak umetnosti? Jedan deo mene se potpuno sjedinjuje sa njegovim bićem i prihvatam ga kao deo sebe, ali ne mogu da kažem da je to u potpunosti, jer izvor njegovih problema je velikim delom bio teret genija koji je on nosio u sebi, što ja ne mogu da kažem za sebe. U svakom slučaju njegov uticaj je ogroman kada sam ja u pitanju, što biografski, što umetnički. On se možda samo malo više smejao od mene, ali ja sam ipak žena, nama je teže staviti osmeh na lice. Ja se ne borim za opstanak umetnosti jer dokle god ima nas ima i umetnosti, koliko god to ne izgleda tako ovog trenutka. Umetnost nije profesija, nije zanat, nije čak ni poziv. Umetnost je vrsta života. Određeni ljudi odluče da žive umetnost i od onog trenutka kada se opredele za tu vrstu života čak i način na koji dišu je umetnost. Neki ljudi žive umetnost a da toga nisu ni svesni. Verovali u Boga ili ne, moramo se složiti da ova zemlja zajedno sa nama na njoj jeste najlepše umetničko delo svih vremena i seljak koji kosi travu na svom imanju doprinosi toj umetnsti i kao što dur ne bismo razumeli kao ,,sreću'' da nema mola, tako ni dobrotu ne bismo cenili u ovom umetničkom delu zvanom život-svet, da nema zla. Dokle god smo mi tu ima budućnosti i za mol i za dur i za umetnost. Ne borim se ni za svoj opstanak. Onog trenutka kada počnem da smatram da sam ja lično važna za umetnost i da bez mene njena bezbednost može biti dovedena u pitanje, tada sam zvanično postala njen Juda. Umetnost nije borba, ona je bezvremena i to što je ,,Kolarac'' neretko polu prazan umetnosti ne znači ništa, ona nikada nije čula za strah od nestanka.
Klavirski kvartet “Animato” intenzivno radi u ovom sastavu od 2013. godine u klasi prof. VesneJanssens, redovnog profesora na katedri za kamernu muziku Akademije umetnosti u Novom Sadu. Članice kvarteta su: Teodora Boljanac – violina, Jelena Mitrovic – violina, Vesna Garabantin – violončelo i Marija Obrenović – klavir, diplomirani izvodjači na ovoj akademiji.Njihovi počeci se vezuju za brojne manifestacije organizovane od strane Akademije umetnosti, od kojih su najznačajnije: A-fest, koncerti katedre za kamernu muziku, koncerti studenata kompozicije i koncert studenata povodom četrdesetogodišnjice Akademije u Sinagogi u Novom Sadu. Zahvaljujući senzibilitetu i energičnosti španskih ritmova same kompozicije Joakima Turine, koju su tada premijerno predstavile novosadskoj publici, izazivaju brojne pozitivne komentare i ostaju zapažene. Iz ljubavi prema kamernom muziciranju, i zelje da prošire vidike srpske publike izvan skromnog, svima poznatog repertoara klasične muzike, opredeljuju se za manje poznata dela i dela savremenih autora. U cilju promovisanja mladih umetnika i ozbiljne muzike, učestvuju na „Kult“ festivalu, održanom takođe u Sinagogi u Novom Sadu. Posebnu čast i zadovoljstvo da izvedu „Srpsko kolo“, delo našeg savremenog kompozitora, Aleksandra S. Vujića, koji je specijalno za ovaj ansambl raspisao novu verziju ove kompozicije, imale su na „Boljšoj“ festivalu srpske i ruske muzike, u organizaciji Emira Kusturice, u Drvengradu na Mokroj Gori.U želji za usavršavanjem i sticanjem novih iskustava, u avgustu 2015. godine učestvuju na „Sarajevo Chamber Music Festival-u“ gde sarađuju sa eminentnim profesorima, članovima „Manhattan“ gudačkog kvarteta (Curtis Macomber, Calvin Wiersma, John Dexter, Chris Finckle), Deborah Wong (SAD), i pohađaju predavanja brojnih renomiranih profesora: Kemal Gekić (SAD), Stephen Gosling (SAD), klavirski duo Stephanie&Saar(SAD), Safak Eriskin (Turska), Hakan Sensoy (Turska) i nastupa na završnom koncertu na Muzičkoj akademiji u Sarajevu. Kako bi se probudila svest o očuvanju istorije i kulturne baštine i kako bi fascinantni Zemaljski muzej u Sarajevu ponovo počeo sa radom, održan je celovečenji koncert kamerne muzike u prostorijama ove impozantne građevine, gde su uz „Animato“ u ovom performansu učestvovali i ostali polaznici „SCMF-a“.
Ovaj kvartet je dobitnik nagrada na Internacionalnom takmičenju „Davorin Jenko“ u Beogradu 2014. i 2015. godine (2. nagrada). U novembru 2015. godine učestvuje u projektu „Kulturni napad“ koji je osmišljen kao promocija svih grana umetnosti Akademije, i organizovan u gradovima širom Vojvodine.
Održao je veliki broj celovečernjih i humanitarnih koncerata u gradovima: Ruma, Šabac, Novi Sad, Pančevo.
Kvartet saksofona „Quattro Temperamenti“ čine Srđan Paunović -sopran saksofon, Nikola Macura - alt saksofon, Lovro Livajić - tenor saksofon i Filip Orlović - bariton saksofon, četvorica saksofonista koji su ponikli iz klase Gordana Tudora – gostujućeg profesora i Gabora Bunforda – stručnog saradnika na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Ansambl je osnovan u oktobru 2014. godine, dok je ime „Quattro Temperamenti“ inspirisano istoimenom kompozicijom Ivana Brkljačića – kao omaž prvoj savremenoj kompoziciji srpskog kompozitora koju su stavili na svoj repertoar. Ovaj kamerni ansambl ima nekoliko zapaženih nastupa iza sebe i nailazi na topao prijem publike i kritike. Ostvarili su niz celovečernjih koncerata koji su izazvali ovacije od strane mnogobrojnih posetilaca, redom u Senti, Sremskoj Mitrovici i Beogradu (u Centru lepih umetnosti Guarnerius). Gostovali su i u emisiji „Nedeljom uveče“ Radio-televizije Srbije. Na Međunarodnom takmičenju „Davorin Jenko“ u Beogradu 2015., ujedno svom prvom takmičarskom nastupu, kvartet osvaja prvu nagradu i titulu Laureata u disciplini Kamerna muzika (C kategorija). Repertoar ovog sastava čine originalne kompozicije za kvartet saksofona, transkripcije te aranžmani koji spadaju u žanr „popularnije“ muzike.
Članovi kvarteta veliku važnost pridaju stvaranju novih kompozicija mladih autora, pa su tako u maju 2015. u sklopu „Izloga suvremenog zvuka“, godišnjeg festivala savremene muzike u Zagrebu, uspešno premijerno izveli nekoliko kompozicija (Tamare Lazić, Đorđa Markovića i Vladimira Koraća). Reč je o prvom nastupu ovog ansambla van granica Srbije. Umetnički vođa i mentor ovog mladog i perspektivnog sastava je Timea Kalmar, vanredni profesor i šef Katedre za kamernu muziku na Akademiji umetnosti. Iz kritika: „Ovi mladi, još studenti iz Novog Sada, savršeno uigranim zajedničkim sviranjem i spontanom kontrolom međusobnog slušanja, pružili su nam vrhunske rezultate u programu koji su predstavili.“ – Donata Premeru („Muzika Klasika“, br. 20, jul – septembar 2015.) U istom tekstu, kritičarka nominuje nastup u CLU Guarnerius za koncertni događaj sezone.
Mаrko Pаntelić (bаriton) rođen je 1991. godine u Beogrаdu. Maturirao je na Odseku zа tаlentovаne solo pevаče MŠ “Kostа Mаnojlović” u Zemunu, klаsа prof. Nenаdа Nenićа. Student je treće godine Fаkultetа muzičke umetnosti u Beogrаdu, klаsа prof. Nikole Mijаilovićа. Usаvršаvаo se nа mаjstorskim kursevimа uglednih umetnikа i pedаgogа: Simonide Miletić, Georgа Bekmаnа, Dаvidа Bižićа, Đorđа Nešićа, Morten Rosenа.
Tokom dosаdаšnjeg školovаnjа osvojio je više nаgrаdа, od kojih su nаjznаčаjnije prve nаgrаde nа Republičkom i međunаrodnim tаkmičenjimа “Petаr Konjović”, “Lаzаr Jovаnović” (četiri putа zа redom) i “Lаv Mirski” Osijek, Hrvаtskа), а Fond zа mlаde tаlente Republike Srbije tri godine zа redom dodeljivаo mu je nаgrаdu "Dositejа”.Kаo solistа više beogrаdskih horovа, među kojimа je profesionаlni Hor Rаdio-televizije Srbije (dirigent: Vlаdimir Krаnjčević), Mešoviti hor Fаkultetа muzičke umetnosti (dirigent: Biljаnа Rаdovаnović) i Mešoviti hor AKUD “Ivo Lolа Ribаr” (dirigent: Milovаn Pаnčić), čiji je stаlni solistа, nаstupаo je nа koncertimа i festivаlimа: “Mokrаnjčevi dаni”, SOMUS, “Dаni orguljа-Dies Organorum”, BELEF, BEMUS...
Uz jedаn sаmostаlni i više zаjedničkih resitаlа, solističkih koncertantnih deonicа u “Misi kriolji” Arielа Rаmizа, “Misi kum jubilo” i “Rekvijemu” Morisа Dirifleа, “Božićnim koljadkama” Alekseja Larina, ostvаrio je sledeće scenske uloge: Redžep-аgа u operi “Nа urаnku” Stаnislаvа Biničkog, Doktor Fаlke u opereti “Slepi miš” Johаnа Štrаusа mlаđeg, Zoroаstro u operi “Orlаndo” Georgа Fridrihа Hendlа (Novа beogrаdskа operа, profesionаlni debi), nаslovnа ulogа u аdаptirаnoj verziji opere “Evgenije Onjegin” Petrа Iljičа Čаjkovskog, Publio u аdаptirаnoj verziji opere “Titovo milosrđe” Volfgаngа Amаdeusа Mocаrtа, Liturg u premijernom izvođenju scenske kаntаte “Božićni kondаk” Milorаdа Mаrinkovićа. Premijerno je izvodio i delа Đorđа Mаrkovićа i Svetislаvа Božićа.
Nаstupаo je u Srbiji (Sаlа Beogrаdske filhаrmonije, Svečаnа sаlа Skupštine grаdа Beogrаdа, Velikа scenа Opere i teаtrа Mаdleniаnum, Velikа scenа Nаrodnog pozorištа u Beogrаdu, Velikа dvorаnа Kolаrčeve zаdužbine, Velikа dvorаnа Sаvа Centrа...), Bosni i Hercegovini, Hrvаtskoj, Rumuniji, Grčkoj, Špаniji, Rusiji.
Markova izvođenja možete poslušati na:
Harry Easter: “Wouldn’t you like to be on Broadway?” (Kurt Weill - Street Scene)
Dragana Jovanović je rođena 1992. godine u Prištini. Srednje muzičko obrazovanje stekla je u Muzičkoj školi u Nišu u klasi prof. Slavice Jovanović. Diplomirala je u klasi prof. Ljubiše Jovanovića na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Trenutno je na master studijama na Visokoj školi za muziku u Nürnbergu (Nemačka) u klasi prof. Marcos Fregnanija.
Dobitnica je brojnih nagrada i priznanja od kojih se izdvajaju prve nagrade i Laureat na Međunarodnom takmičenju „Davorin Jenko“, prve nagrade na Međunarodnom festivalu flautista u Valjevu, druga nagrada na Međunarodnom takmičenju „Ohridski biseri“ u Makedoniji i treća nagrada na Međunarodnom takmičenju „Anton Eberst“ u Novom Sadu.
Nastupala je širom zemlje i održala resitale u svim značajnim salama u Beogradu.
Kao solista nastupala je sa Beogradskim kamernim orkestrom „Orfej“.
Bila je član Međunarodne letnje akademije „Toppenkurset“ u Norveškoj 2011. godine.
Nastupala je na Međunarodnom festivalu flautista u Kini (Peking i Quingdao) 2014. godine.
Sarađivala je sa orkestrom Beogradske filharmonije na otvaranju Međunarodnog festivala saksofona i sa orkestrom „Camerata Serbica“.
Od septembra 2014. do juna 2015. godine bila je demonstrator i saradnik u nastavi u klasi prof. Ljubiše Jovanovića na FMU u Beogradu.
Bila je stipendista Fonda za mlade talente Republike Srbije i dobitnik nagrade „Dositeja“.
U avgustu 2015. godine bila je stipendista Međunarodne letnje akademije (ISA) u Payerbach-u u Austriji, gde se usavršavala kod eminentnih profesora: Andrea Lieberknecht (Minhen, Nemačka) i Felix Renggli (Bazel, Švajcarska).
Sa duvačkim kvintetom u okviru Letnje akademije osvojila je nagradu za najbolje izvođenje kompozicije za drveni duvački kvintet Gotfrieda von Einem-a.
Usavršavala se kod brojnih flautista i pedagoga: Emmanuel Pahud, Peter-Lukas Graf, Bartold Kuijken,
Eugenia Moliner, Michael Martin Kofler, Dejan Gavrić, Elizabeth Koch i drugi.
Aleksandar Vrbić rođen je u Beogradu 1990. godine. Osnovne i
master studije završava 2014. godine na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu. U
septembru 2015. godine upisuje specijalističke studije na Fakultetu Muzičke
Umetnosti u Beogradu u klasi prof. Marka Josifoskog.
Pohađao
je majstorske kurseve kod istaknutih profesora i solista kao što
su:Nemanja Radulović,
Minčo
Minčev,
Igor Petruševski, Mihael Bereznjicki, Mateus Kariolo, Irina Jašvili,
Dejan Bogdanović, Dejan Mihailović, Vladislav Bobić, Vladimir Marković.
Učestvovao
je u radu omladinskih orkestara: Neue Philharmonie Munchen,Deutsch-Skandinaviche Jungend Philharmonie,
Cyprus Youth Simphony Orchestra, Kamerni orkestar muzičke škole
“Mokranjac” .
U periodu od 2012 do 2014 bio je član orkestra Srpskog Narodnog Pozorišta,
a od maja 2015 član orkestra "Kamerata Pančevo". Dobitnik je nekoliko nagrada
kao solista i kao deo kamernih ansambala na takmičenjima kao što su: Republičko
takmičenje,Festival
gudača
Niš,Festival
gudača
Subotica,Festival gudača Sremska Mitrovica, Intrnacionalno takmičenje
Sremska Mitrovica(kamerna muzika).
